Извештај са конференције (Анти)нуклеарна (не)реалност Србије

Зелена омладина Србије је 28. и 29. маја у Београду организовала конференцију на тему "(Анти)нуклеарна (не)реалност Србије" на којој су се окупили појединци заинтересовани да се укључе у антинуклеарни покрет у Србији. Конференција се кроз предавања, трибину и округли сто бавила контекстуализацијом нуклеарног питања у социјалним, правним и економским оквирима, коренима потреба за нуклеарним електранама, зеленом идејом и њеним погледом на нуклеарну енергију, као и антинуклеарним покретима у Србији и свету.

Првог дана конференције су одржана два предавања, „(Анти)нуклеарни покрет - некад и сад“ од стране Марине Влајић, чланице Главног одбора Зелене омладине Србије, и „Зелени поглед на нуклеарну енергију“ од стране Катарине Влајић, чланице Зелене омладине Србије, која су у први план избацила проблеме нуклеарне технологије, енергије и процеса који са собом носи њихова употреба. Ти проблеми су везани за: 1. Питање капитала – изградња, одржавање и декомисија нуклеарних постројења захтевају енормне количине капитала, профит је сконцентрисан у рукама мањине, неопходно доживотно улагање у неактивна постројења (санација, негативна производња).2. Питање одрживости - производни век електране релативно кратак у односу на доживотно зрачење и контаминацију локалитета, опасност од природних непогода и увек присутног фактора људских грешака, проблем отпада и немогућности рециклаже истог, сто доводи до његовог таложења 3. Питање социјалне правде - социјална угроженост, првенствено здравствена и правна, радника, пре свега у стадијумима ископавања руда и при санацијама катастрофа, искоришћавања и подржавање политички нестабилних, махом и недемократских или чак диктаторских режима, невидљивост жртава, питање нуклеарног наоружања и пута ка новом хладном рату, нетранспарентност доношења одлука везаних за нуклеарну енергију у свим државама, удар на слободу говора и доступност информацијама.
Истог дана је одржан и округли сто на тему "Антинуклеарни покрет: илузија или стварност?" који је за циљ имао да испита почетну тачку антинуклеарног покрета у Србији, потенцијалне носиоце и учеснике истог, као и структурализацију и методе мотивисања цивилног сектора за укључивање у исти. Гости округлог стола су били Звездан Калмар из Центра за екологију и одрживи развој, Милош Давидовић представник Студентског парламента Факултета политичких наука и Петар Ступар из Кровне организације младих Србије. Током дискусије је установљено да је антинуклеарни покрет неопходан, да већ постоји, али да му је потребна стална надоградња, омасовљавање, консолидација, едукација и комуникација. Истакнуто је да мора да ради на ширењу информација, али и мобилизација масе, едукацијом и освешћењем, језиком разумљивим сваком појединцу. Читав покрет не би требало да буде оријентисан само на борбу против нуклеарне енергије него на померање фокуса на одрживу имплементацију алтернативних решења.
Другог дана конференције Филип Шоквајлер, мушки портпарол Зелене омладине Луксембурга и члан радне групе за нуклеарну енергију Европске партије Зелених, је одржао предавање „Законске регулативе и напори партија на нивоу Европске уније у борби против нуклеарне енергије“. Предавање у више делова можете погледати на нашем YouTube каналу.
У оквиру конференције, организована је и јавна трибина под називом "Нуклеарна енергија унутар правних оквира", на којој се дискутовало о законима и регулативама који се директно или индиректно односе на нуклеарну енергију. Говорници на трибини су били Александра Кнез-Милојковић из Амбасадора животне средине, Владимир Павићевић из Грађанског блока и Владан Ђукановић, мушки портпарол Зелене омладине Србије. Током трибине је истакнуто непостојање адекватних закона и регулатива, пре свега по питању нуклеарног отпада. Мораторијум који је тренутно на снази представља светлу тачку законодавства Србије, али постоји забринутост да би могао бити угрожен намерама нуклеарних заговорника, као и незнањем и неактивношћу грађана. Неопходно је проширење забране и на домен учешћа у нуклеарним пројектима и ван граница земље, као и осигурање доживотности и недодирљивост документа. Поменути су и закони који се тичу доступности информација, слободе говора, окупљања и удруживања са посебним освртом на Архуску конвенцију и потребом за упознавањем јавности са одредбама исте, као и неопходан мониторинг институција и притисак на јавност када је у питању њено спровођење.

Friday, June 3, 2011 - 15:30
kategorija vest: