Међународна сарадња

Политичка изјава са CDN-овог летњег кампа 2011.

Живети са природом- ненасиље и сигурносне политике

Од 7. до 17. августа ове године, 80 младих људи из 30 европских земаља срело се у Чортановцима због ЦДН-овог Летњег кампа 2011 на тему одрживости, ненасиља и сигурносних политика. Иако смо драматично смањили свој еколошки отисак, било је то за органичено време. Социјални експеримент о ненасиљу, партиципацији и директној демократији имао је веома интересантне исходе, иако само схватили да је колективно доношење одлука лакше међу истомишљеницима. Узимајући ово у обзир, изјава која следи о ненасиљу, сигурносним политикама и одрживом живљењу је оно око чега смо се ми сложили.

Ми разумемо да је тренутна глобална реалност екстремно неправедна према 80% глобалне популације која има приступ само 20% светских ресурса. Системска и историјска експлатација природних богастава земаља глобалног југа резултирала је базичном деградацијом тих земаља у задовољавању основних потреба, које је заменила сиромаштвом, понижењем и губитком достојанства. Свест о повезаности богате Европе и несреће земаља у "развоју“ мора бити завршена.
Становници ове земље морају да разумеју да је планета повезана. Све локалне акције воде ка глобалним последицама. Не можемо више да толеришемо постојеће ризике у свету са толико неједнакости. Време је да се разуме да ово повређује благостање свих, не можемо да будемо срећни ако наше економске парадигме подстичу експлатацију било ког бића овог света.
Свесни смо да је тренутни статус кво резултат историјског процеса који је подстицао вредности конзумеризма, негације других и интерес као јединствену кулминацију људског политичког деловања. Из тих разлога охрабрујемо стварање новог свеобухватног система вредности који је базиран на толеранцији и разумевању граница планете и људске природе. У суштини, потребна нам је прича која ће разумети и промовисати људско јединство, не само између људи садашњице већ имеђу нама и будућим генерацијама.

Већ смо видели како се наше друшто труди да избегне стварност креирајући разрађене и елоквентне текстове и изјаве о “промоцији демократије”, “поштовању” и тако даље. Време је за промене свих дволичниих подела између правног и политичког текста са једне, и стварне импементације са друге стране. Ниједна особа не би никад чинила зло, нити би иједан политичар икада вршио промоцију рата - чак и када, у исто време, даје наредбу за напад на безазлену популацију.
Сви ови изазови су реални и тренутни, они нису речи на папиру. Појава оваквих изавова је јединствена на скали историјских феномена и указује на постојеће стање, а ми смо способни да се носимо са њим. Штавише, ми смо одговорни. Веровање у праву демократију које је показано сада у револуцијама и побунама даје добар пример ненасилног начина достизања демократских циљева. Грађани захтевају повећање свог учешћа, указујући да је директна демократија круцијални фактор за решавање кризе нашег тренутног представничког система. Поверење у конвенционалне политичке партије је изгубљено и оне више не представљају интересе људи, већ корпорација - нису у стању да реше проблем које су саме направиле. Дакле, моћ дифузије је неопходна како би се промовисала стварна партиципација.
Императив је да престанемо да третирамо еколошке проблеме као издвојене, у суштини не постоје ствари као што су “еколошки” или "амбијентални” проблеми. Одрживост захтева међуоднос између животне средине, друштва и економије, и сви сродни проблеми морају да буду третирани као такви. Штавише, принципи “одрживог развоја” који у стварности значи неконтролисани економски развој требали би заувек да буду изложени као лицимерни и опасни. Одрживој транзицији је данас неопходан преокрет из потрошачке праксе и значајне жртве за државе које ће прећи на здрав еколошки отисак.
Расизам, етноцентризам и недостатак инклузивне политике у многим европским земљама довели су до насиља према мањинама и избеглицама. Ми чврстро желимо да нагласимо да свет мора да учи из грешака и да не прибегава деструктивним режимима и акцијама из прошлости које могу бити скривене у новим језицима и које могу да прете регионалној и глобалној сигурности која је у процесу.
Подржавамо повећање представљања – посебно маргиналних групација - као један од могућих путева који воде ка одржвим одлукама. Међутим, демократија као једина никада неће бити решење ако није праћена релевантним политичком свешношћу и истином, као и савешћу коју карактеристише лична пожртваност у интересу глобалног.
На основу наше анализе и искуства на кампу, закључујемо да треба одмах преузети акцију како би дошли до остварења одрживе заједнице која поштује људска права, околину, ненасиље и принципе директне демократије.
Овим путем, листамо наше захтеве како бисмо постигли ове циљеве.
 Захтевамо потпуну имплементацију свих интернационалних и националних инструмената за заштиту људских права од државе, интернационалних организација и мултинационалних коорпорација.
 У погледу људских права и људске безбедности, верујемо да је круцијално да ниједно постројење за производњу оружја не остане активно.
 Војно-индустријски комплекс је довео до повећања миграција. Специфичне националне и интернационалне стратегије за бављење проблемом избеглица које промовишу једнакост и емпатију треба да буду развијене.
 Држава мора да преузме конкретне акције како би избегла било какву врсту насиља и мора да развије прецизне мере и законе који ће да се баве жртвама и починиоцима.
 Ненасиље мора да буде коришћено од стране активиста исто као и од стране полиције током демонстрација и протеста.
 Избеглице и мигранти, без обзира из које земље или ког порекла, морају да буду добродошли и третирани на хумани начин као равноправни са свим могућим средствима.
 Родна равноправност мора да буде обезбеђена на свим нивоима
 Минимални стандард који је потребан за раднике према Интернационлној радној организацији треба да буде праћен и обезбеђени од стране националних и интернационалних институција.
 Сваки грађанин би требало да преузме иницијативу и одговорност да буде политички активан. Државе треба да обезбеде неопходне могућности, као што је право на референдум, и да охрабе грађанску иницијативу.
 Месне заједнице у сваком крају би требало да промовишу политички активизам и директну демократију.
 Лако доступне месне заједнице где социјални радници могу да пруже прву помоћ морају да постоје у свим областима.
 Могућности и подршка морају да буду обезбеђене ради подстицања културног креативног активизма.
 Људи би требало да знају одакле долази њихова храна и роба. Захтевамо да државе преузму мере којима ће омогућити јавности да зна одакле долази њихова храна. Оне би требало и да промовишу одрживе алтернативе, као што је локално баштованство и социјални рад.
 Природно семе и органска пољопривреда треба да буду промовисане и очуване. Рестрикције на дивље биљке требају да буду склоњене и одбачене.
 Право на бесплатну воду треба да буде обезбеђено у највишим законима И повељама. Одговорно трошење воде треба промовисати преко едукације.
У овом погледу, постоји потреба за едукацијом која ће развити колективне структуре које почивају на емпатији и јединству. Наследили смо из прошлости, као део друштва у коме живимо, структуре које се базирају на расизму, сексизму, фобијама и институцијама које почивају на структури и насилној бирократији. Ово негира људска права неким групацијама друштва - били они богати или сиромашни - и помаже да се одржи друштво експлоатације. Зато позивамо на хитну заједничку акцију како бисмо преточили своје захтеве у праксу, коришћењем свих могућих механизама како би применили одрживу заједницу, ненасиље и принципе сигурносних политика. Ми се обавезујемо да ћемо наставити са борбом ради реализације својих захтева свим могућим ненасилним методама.

Wednesday, September 28, 2011 - 18:30

Извештај са летњег кампа "Живети са природом - Ненасиље и безбедносне стратегије"

Зелена омладина Србије, угостила је преко осамдесет младих из целе Европе у оквиру летњег кампа “Живети са природом- Ненасиље и безбедносне стратегије, у организацији Мреже за сарадњу и развој Источне Европе(CDN). Учесници из тридесет држава широм Европе, камповали су од 07. до 18. августа на ободима Фрушкогорске планине у близини села Чортановци.
Летњи камп је подржан од стране Европске комисије, Европске омладинске фондације Савета Европе(www.еyf.cое.inт/fеј), Зелене Европске Фондације(www.gef.ru), Зеленог форума Шведске, Европске Федерације Младих Зелених (www.fyeg.org). Такође, реализација летњег кампа не би била могућа без помоћи општине Инђија која је учествовала у самој организацији кампа, као и без Националног парка Фрушка гора, која нам је уступила простор за одржавање Еколошког кампа.
Пројекат летњи камп “Живот са природом- Ненасиље и безбедносне стратегије” је организован по моделу одрживе заједнице, где је сваки учесник имао прилику да учествује у техничком одржавању летњег кампа. Први пут на CDN-овом летњем кампу организовали смо Моrning Cirkleе (јутарњи круг) где су уцесници имали могућност директног учествовања у процесу доношења одлука по питањима од важности за одржавање самог кампа. Јутарњи круг је примењивао модел директне демократије (слично плануму), а у самом кругу су бирани волонтери који би преузимали на себе дневене техничке обавезе како би програмски део могао да се одвија по планираној Агенди. За само функционисање летњег кампа изричито су коришћени прихватљиви еколошки методи, тако водећи рачуна о заштити животне средине, као и доприносу самој локалној заједници.
Главне теме летњег кампа биле су подржавање културе мира, превенције конфликата, мирно решавање конфликата, као и подршка интеркултуралном дијалогу кроз борбу против расизма,национализма и сваког облика дискриминације. Целокупан програм пратио је актуелне теме и дешавања из области ненасиља, људске сигурности, демократије, културе. Ове теме су обрађене на различите начине кроз предавања, радионице и дискусије, од стране различитих предавача са реномираних европских универзита као и представника невладиног сектора. Закључци са предавања и дискусија могу се пронаћи у Statmentu издатом од стране учесника.
У програму велики простор је имала и Културна група CDN-a, која је поред предавања и радионица организовала интеркултуралне вечери, осликавање графитима планинарског дома, музички фестивал, снимање филма и живу библиотеку. Најинтерактивнији део је била жива библиотека у којој су учесници имали прилику да буду “књиге” које су грађани Инђије могли да изнајме као “читаоци”. Због своје методе, поруке и директног контакта учесника и локалног становништва, ово је био најзапаженији део програма самог кампа.
Летњи камп није завршен 18. aвгуста , већ напротив, успели смо да ујединимо учеснике у јединствене идеје политке ненасиља и безбедносних стратегија са циљем да своја стечена знања преносе даље и реализују их у својим локалним заједницама.

Wednesday, September 12, 2012 - 19:15

Извештај са генералне скупшитне Федерације Европских малдих Зелених

Око 70 малдих људи из читаве Европе се окупило од 4 до 8 маја. 2011 у граду Луксембургу на генералноj скупштини FYEG-a. Домаћини овогодишње скупштине су били Луксембуршки Зелени, Deј Jonk Greng .
Током скупштине изгласани су нови чланови Извршног одбора: Тери Реинтке и Ник Шеферс ( портпароли), Мариа Докупилова ( благајница), Јакоб Шварц, Гаја Саргазиан, Мерја Кахконен и Никола Младеновић. Као и нови генерални секретар Стеван Петровић.

Највећа пажња и дискусија била је посвећена реструктуирању документа "Интерна правила и процедуре" са циљемда се рад Федерације олакша и начини прегледнијим и бржим. Усклађени документ је изгласан са 40/40 ђендер квотом, поједностављеним роковима пре скупштине, новом и транспаретнтнијом процедуром замене чланова извршног одбора . Новитет који је унет је стварање новог тела -председништво за Генералне Скупштине.
Дискутовали смо и о политичким резолуцијама на тему Нуклеарне енергије, Патријахалнеог насиља, Директне демократије, Украјине и агриколтуре, дугова и буџетских штедњи.
За наредну годину дали смо мандат групи од шесторо људи ( Делфини Роси, Дуркану Дуду, Маркусу Драке, Себастину Повер, Весни Јусуп и једној особи из трентног извршног одбора) да ревидирају и реконструишу политичку платформу.

Thursday, June 23, 2011 - 09:30

Конгрес Глобалних младих зелених у Берлину

Други конгрес Глобалних младих зелених одржан је од 08.-14.08.2010. у Берлину. Организатори конгреса били сунемачки млади зелени и чланови тадашењег Управног одбора (Steering committee). На конгресу је учествовало око 120 делегата из више од 60 земаља укључујући и два члана Зелене омладине Србије.

Поред тога што су усвојени амандмани на статут и изабран нови “Steering committee”, делегати Зелене омладине Србије учествовали су и на више различитих радионица и тренинга (на тему климатских промена на којој је предложен “GYG cancun paper“ који је касније усвојен од стране свих учесника конгреса као и на тему Found raising-a) као и у разним дискусијама (Possibilities of sustainable production and living of small scale farmers; Green New Deal – A concept for Global Economic Change) и регионалним састанцима.
За сам крај конгреса била је испланирана и одржана акција сађења дрвећа у једном од паркова Берлина.

Pages

Subscribe to RSS - Међународна сарадња